Ugovor o radu: šta mora da sadrži po Zakonu o radu

Ugovor o radu je akt kojim se zasniva radni odnos (čl. 30 st. 1 ZoR). Zaključuju ga zaposleni i poslodavac, u pisanom obliku, pre nego što zaposleni stupi na rad. Zakon propisuje šta ugovor mora da sadrži, koliko najduže sme da traje radni odnos na određeno vreme i koliko probni rad, i šta se dešava kad pisanog ugovora nema. Ovaj vodič prolazi kroz sve to, sa članom uz svaku tvrdnju.

• Pisani oblik, pre stupanja na rad — inače se smatra da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (čl. 32).
• Trinaest obaveznih elemenata, od naziva poslodavca do dnevnog i nedeljnog radnog vremena (čl. 33).
• Na određeno vreme ukupno najduže 24 meseca kod istog poslodavca (čl. 37); probni rad najduže šest meseci (čl. 36).
• Posle potpisa, a pre prvog radnog dana: prijava na obavezno socijalno osiguranje preko CROSO portala (čl. 35 st. 2); kopija ugovora u prostorijama gde zaposleni radi (čl. 35 st. 1).

Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku (čl. 32 st. 1 ZoR). Smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac (čl. 30 st. 3). Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad; ako ne stupi na rad u roku utvrđenom ugovorom, smatra se da nije ni zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen iz opravdanih razloga ili se sa poslodavcem drugačije dogovori (čl. 34).

Posledica propusta je ozbiljna: ako poslodavac sa licem koje radi ne zaključi pisani ugovor o radu, smatra se da je to lice zasnovalo radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad (čl. 32 st. 2). Uz to, rad bez ugovora je prekršaj poslodavca za koji je zaprećena novčana kazna (čl. 274 st. 1 tač. 1).

Ugovor može da zaključi i lice koje poslodavac ovlasti; u ime poslodavca potpisuje direktor, odnosno preduzetnik ili lice koje oni ovlaste (čl. 30 st. 2 u vezi sa čl. 192).

Zakon u čl. 33 st. 1 nabraja šta ugovor o radu sadrži. Redom:

• 1. naziv i sedište poslodavca;
• 2. lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta;
• 3. vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor;
• 4. naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
• 5. mesto rada;
• 6. vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
• 7. trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;
• 8. dan početka rada;
• 9. radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
• 10. novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu;
• 11. elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog;
• 12. rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
• 13. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Šta sme da izostane

Elementi pod 11, 12 i 13 ne moraju da stoje u ugovoru ako su utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca — ali tada ugovor mora da navede taj akt (čl. 33 st. 2). Na prava i obaveze koje ugovorom nisu uređene primenjuju se zakon i opšti akt (čl. 33 st. 3).

Zarada: donja granica

Osnovna zarada iz tačke 10 ne sme da bude niža od minimalne zarade za puno radno vreme i standardni učinak (čl. 111). Ugovor sme da predvidi povoljnije uslove od zakona, nikad nepovoljnije (čl. 8 st. 2); odredba suprotna zakonu je ništava (čl. 9).

Ugovor o radu zaključuje se na neodređeno ili na određeno vreme; ako u ugovoru nije navedeno vreme na koje se zaključuje, smatra se da je zaključen na neodređeno vreme (čl. 31).

Radni odnos na određeno vreme sme da se zasnuje samo za period čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima (rok, izvršenje određenog posla, nastupanje određenog događaja) i taj osnov se upisuje u ugovor (čl. 37 st. 1; element 7 iz čl. 33). Ukupno trajanje, u jednom ili više uzastopnih ugovora, ne sme da pređe 24 meseca kod istog poslodavca (čl. 37 st. 2). Prekid kraći od 30 dana ne prekida računanje (čl. 37 st. 3).

Izuzeci u kojima se sme preko 24 meseca (čl. 37 st. 4): zamena privremeno odsutnog zaposlenog do njegovog povratka; rad na projektu do njegovog završetka; strani državljanin na osnovu dozvole za rad dok dozvola važi; rad kod novoosnovanog poslodavca čiji upis nije stariji od godinu dana, ukupno do 36 meseci; nezaposleni kome do ispunjenja uslova za penziju nedostaje do pet godina.

Ako je ugovor na određeno zaključen suprotno zakonu, ili zaposleni ostane da radi najmanje pet radnih dana po isteku ugovora, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (čl. 37 st. 6). Zato produženje ugovora na određeno ide aneksom, potpisanim pre isteka starog roka.

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih poslova, najduže šest meseci (čl. 36 st. 1). Pre isteka probnog rada i poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor uz otkazni rok koji ne može biti kraći od pet radnih dana; poslodavac je dužan da obrazloži otkaz (čl. 36 st. 2–3). Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti radni odnos prestaje danom isteka roka iz ugovora (čl. 36 st. 4).

• Prijava na obavezno socijalno osiguranje — pre stupanja na rad. Poslodavac je dužan da na osnovu ugovora o radu podnese jedinstvenu prijavu (M obrazac) preko portala Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (portal.croso.gov.rs) u roku propisanom zakonom o Centralnom registru, a najkasnije pre stupanja zaposlenog na rad (čl. 35 st. 2 ZoR). Prijava posle prvog radnog dana je zakašnjenje, ma koliko kratko.
• Kopija ugovora na mestu rada. Poslodavac je dužan da ugovor o radu ili njegovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji, odnosno na mestu gde zaposleni radi (čl. 35 st. 1). Inspektor rada to proverava prvo.
• Obaveštenja koja idu uz ugovor. Zaposleni se pri stupanju na rad obaveštava o zabrani zlostavljanja na radu (Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, čl. 7) i o pravima uzbunjivača (Zakon o zaštiti uzbunjivača, čl. 14); oba se uručuju uz potpis prijema.
• Radno mesto mora da postoji u aktu. Poslodavac koji ima više od deset zaposlenih mora da ima pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, a poslovi iz ugovora moraju da odgovaraju radnom mestu iz tog akta (čl. 24).

• Ugovor potpisan posle prvog radnog dana. Zakon traži pre stupanja na rad (čl. 32 st. 1); u međuvremenu je lice radilo bez ugovora.
• Prijava na CROSO posle stupanja na rad. Rok je najkasnije pre stupanja na rad (čl. 35 st. 2); „prijavićemo ga u ponedeljak” je prekršaj.
• Određeno vreme bez osnova. „Na određeno do 31.12.” bez objektivnog razloga u ugovoru ne ispunjava čl. 37 st. 1.
• Nizanje ugovora preko 24 meseca. Treći ili četvrti uzastopni ugovor na određeno lako pređe granicu iz čl. 37 st. 2, a posledica je neodređeno vreme po sili zakona.
• Zaposleni nastavi da radi po isteku. Pet radnih dana po isteku bez aneksa dovoljno je za preobražaj (čl. 37 st. 6).
• Zarada upisana kao „po pravilniku” bez iznosa. Novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja je obavezan (čl. 33 st. 1 tač. 10); samo elementi za utvrđivanje (tač. 11) smeju da se prepuste aktu.
• Probni rad duži od šest meseci ili produžen aneksom preko te granice (čl. 36 st. 1).
• Opis poslova koji ne odgovara sistematizaciji ili radno mesto kojeg u aktu nema (čl. 24).

U LexHR-u ugovor o radu nastaje iz pravno pregledanog modela, popunjenog iz dosijea zaposlenog, sa pravnim osnovom (član, stav, tačka) uz svaku odredbu — ne piše ga AI slobodnim tekstom. Postupak zasnivanja radnog odnosa vodi korak po korak: ugovor, potpis, prijava na CROSO pre stupanja na rad, obaveštenja o zlostavljanju i uzbunjivačima. Za ugovore na određeno aplikacija računa granicu od 24 meseca i javlja kad ističu, mejlom i na telefon, da niko ne ostane na radu bez aneksa.

Vodič objašnjava pravila Zakona o radu i ne zamenjuje pravni savet za konkretan slučaj. Konačnu odluku o primeni donosi poslodavac, po potrebi uz stručno lice. Proverite da li je u međuvremenu objavljena izmena zakona.